NAUČNI SKUP O KULTURNOM NASLEĐU

 

Četvrta naučna konferencija iz ciklusa „Kultura i društveni razvoj“ održana je na Fakultetu za kulturu i medije u petak, 30. novembra. Tema ovogodišnjih razgovora bila je „Istraživanje, predstavljanje, zaštita i očuvanje kulturnog nasleđa Srbije i srpskog naroda“. Konferencija je okupila veći broj uglednih istraživača iz Srbije i regiona.

Posle kraćeg umetničkog programa u kome su učestvovali studenti FKM Julijana Pavićević, Bogdan i Janko Lukić, učesnicima se prvi obratio prof. dr Dragan Nikodijević, dekan Fakulteta. On je podsetio na tri prethodna veoma uspela skupa, posle kojih su objavljenja tri obimna zbornika s odabranim radovima domaćih i stranih učesnika. Prema njegovim rečima, ovaj Fakultet nastoji da se profiliše kao adresa na kojoj se razmatraju relevantne kulturne i naučne teme, kao košnica ideja o kulturi kao snažnom činiocu razvoja društva. I posle ovog skupa, najavio je dekan, biće objavljen zbornik najboljih radova kao presek naše teorijske milsi i prakltičnih znanja o zaštiti kulturnog nasleđa, blaga kojim se s razlogom ponosimo i pred nama samima i pred svetom.

Prisutne je potom pozdravio akademik Ljubiša Rakić, predsednik Saveta Megatrend univerziteta. On je takođe istakao širinu naučnih i istraživačkih napora koji se godinama ulažu na ovom univerzitetu, gde radi značajan broj nastavnika i naučnika, afirmisanih u svojim strukama i izvan okvira domaće akademske zajednice. Akademik Rakić spomenuo je kontitnuitet naučne i istraživačke prakse na Fakultetu za kulturu i medije, što se vidi i iz učešća nastavnika ove ustanove u projektima koje organizuje i finansira Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj.

Govoreći u ime uprave Univerziteta, prof. dr Miodrag Jevtić, zamenik rektora, preneo je, najpre, pozdrave i najbolje želje osnivača i vlasnika,  rektora prof. dr Miće Jovanovića, koji je zbog službenog puta u inostranstvo bio sprečen da lično prisustvuje skupu.

Fakultet za kulturu i medije pripada redu najprestižnijih institucija visokog obrazovanja u ovom delu evropskog prostora, rekao je u nastavku prof. Jevtić. „Taj visok renome je u najvećoj meri rezultat činjenice da svet današnjice kulturu i komunikacije doživljava kao ključne sadržaje napretka društvenog života“, kazao je zamenik rektora. „Današnja rasprava na aktuelnu temu dodatno će afirmisati FKM i Univerzitet u celini, pošto kulturno nasleđe pripada redu najdragocenijih sadrža sadašnjeg, pređašnjeg i budućeg društvenog života i istorijskog trajanja naše državne i nacionalne zajednice, pa tako i sudbine Srbije, srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive“.

Osim niza stručnjaka iz oblasti kulture i zaštite kulturnog nasleđa, skupu je, u ime Ministarstva kulture i informisanja, prisustvovao i Aleksandar Gajović, državni sekretar. Ministar kulture Vladan Vukosavljević uputio je pismene čestitke, budući da nije  ogao da prisustvuje početku skupa zbog puta u Kinu, gde je otvorio Kulturni centar Srbije (drugi na svetu posle jedinog, onog u Parizu, koji je otvoren pre četiri decenije).

Uvodno izlaganje o kulturnom nasleđu Srbije i njenom položaju u praksi međunarodne zajednice podneo je ugledni naučnik i diplomata, doskorašnji ambasador Srbije pri Unesku, prof. dr Darko Tanasković. On je, pozivajući se na svoje bogato iskustvo, govorio o univerzalnim vrednostima srpske baštine u koordinatama civilizacijskog nasleđa celog sveta. To nasleđe, po njegovim rečima, zahteva multidimenzionalne napore više strategijski osmišljenih, organski povezanih i sistematski sprovođenih aktivnosti. Tanasković se posebno osvrnuo na položaj kulturnog nasleđa srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, koje se mora na međunarodnom planu neprestano afirmisati i štititi od nasrtaja onih koji ih osporavaju ili pokušavaju da ih prisvoje. On je ukazao na preduslove koje u samoj Srbiji treba ispuniti radi što uspešnijeg zastupanja, predstavljanja, promovisanja i zaštite naše kulture pred Uneskom kao specijalizovanom agencijom OUN; te poteze naša država treba da povlači pravovremeno, kako se ne bi zakasnilo, jer nije isključeno da će biti ponovljeni zahtevi da se u Unesko prime oni koji su rušitelji spomenika kulture, naročito kad su srpskog porekla. Nikako se ne bi smeli potceniti pravno neodrživi ali jednako agresivni napori da se preotme vlasništvo nad našim crkvama i manastirima na KiM, iako je celokupna delatnost Uneska postavljena na koordinatama koje takve operativne zahteve formalno i suštinski ne dopuštaju. Nove geopolitičke realnosti, nažalost, takvim namerama počesto idu u susret.

U dvema sesijama, podnevnoj i popodnevnoj, naučna saopštenja su podneli: dr Vladimir Prvulović, dr Miroslav Stevanović, dr Dragan Đurđević, dr Zoran Avramović, dr Jovan Janjić, dr Budimir Aleksić, dr Miloje M. Rakočević, dr Mira Rakić, dr Beba Rakić, dr Slobodan Vuletić, Milan Spasojević, dr Šandor Šetalo, dr Agota Vitkai Kučera, dr Mihajlo Manić, dr Milivoje Pavlović, dr Marija Boranijašević, Jasna Đorđević, dr Ljiljana Manić, dr Tatjana Milivojević, dr Dragan Čauševac, dr Marija Aleksić, dr Vojislav Todorović, dr Dragan Nikodijević, Aleksandra Pavićević, Sara Mandić, dr Radmila Mihajlović, Danijela Vićentijević, dr Vesna Đukić, Vladimir Malinić, Jelena Milenković, dr Snežana Milićević, Nataša Đorđević, dr Predrag Jelenković, dr Dunja Polovina i Saša Miljković.

Moderatori rasprava bili su dr Mirko Miletić i dr Dragana Novaković. Zeključnom delu skupa predsedavao je, i sačinio prvi, radni bilans konferencije, dekan Nikodijević.

Konferencija je dobro propraćena od strane štampanih i elektronskih medija (Politika, Danas, Srpski telegraf, Kurir), u čemu su prednjačila tri programa Radio Beograda (Prvi, Drugi i Beograd 202). Prvi program nacionalnog radija posvetio je izlaganjima sa skupa jednočasovnu emisiju „U središtu pažnje“ (autor: Milena Božović).

Snimio: M. Rajković Kaktus