IN MEMORIAM:IGOR I GRIŠKA BOGDANOV – LEGENDE KOJE ĆE VEČNO ŽIVETI

Krajem juna, sada već davne 2002. godine, sedeo sam u lobiju Park Hajat hotela, na Plas Vandomu (Place Vendôme) u Parizu. Odmah do mene, za susednim stolom, sedeli su Igor i Griška Bogdanov, poznati francuski naučnici, pisci i šoumeni… Spontano smo započeli razgovor o kosmologiji, nauci o istoriji kosmosa. Oni su, nesumnjivo, bili veliki autoriteti u ovoj oblasti, a ja sam se, amaterski, godinama bavio sličnim istraživanjima. Vreme je brzo proticalo, pa nismo ni primetili kada se spustila ne tako topla, ali prijatna pariska noć. Otišli smo na večeru u čuveni restoran La Klozeri de Lila (La Closerie Des Lilas). I tako je počelo jedno divno prijateljstvo…

Braća Bogdanov su svoju ogromnu popularnost stekli televizijskim serijalom „Vreme X“ (Temps X), koji se, skoro deset godina, emitovao na prvom kanalu francuske državne televizije. Međutim, još veću popularnost imali su zbog neobičnog izgleda. Naime, kada su imali po samo sedam godina, odlučili su da večno ostanu mladi, a i dugovečni. I ostali su. Kada su odleteli, sa planete u večnost, ka zvezdama imali su po 72 godine života. Govorili su, u svojim intervjuima, da su rođeni u avgustu 1949. godine. Ne mogu da, sa stopostotnom sigurnošću, tvrdim, ali mi se čini da sam, pre više od petnaest godina, u njihovim pasošima video da su rođeni 1946. godine. Međutim, to nije ni bitno. Njihova mišićava tela, zategnuta koža, briljantnost njihovih umova – uverili bi svakog da nisu ni 46-to, ni 49-to godište, već 77-mo, ili 78-mo! Deformitet njihovih lica ostaće večna tajna za francusku, evropsku i svetsku javnost. Ipak, ta lica su imala svoju privlaćnost, svoj neodoljivi šarm. Šuškalo se, po Parizu (ali, nikada provereno), da su, već sa 15 godina života, počeli da uzimaju hormon ljudskog rasta (Human Growth Hormone), koji, u to vreme, još uvek nije bio istražen, kao i njegovo dejstvo, ako se uzima, na ljudski organizam. I zato je došlo do deformiteta njihovih lica (vrsta akromegalije). O takvom njihovom izgledu nikada nisam razgovarao sa njima, niti sam ih išta pitao. Jednostavno, to su bili oni, sa prepoznatljivim licima, bez kojih ne bi imali svoj autentični identitet i veliku popularnost.

Igor i Griška su bili najveći intelektualci, koje sam ikada upoznao. Matematika, fizika, kosmologija i astronomija – bila su područja, u kojima nisu imali premca! Sa njima se moglo razgovarati i o umetnosti, posebno o slikarstvu. O Modiljaniju, Gogenu, Van Gogu i ostalim klasicima slikarstva – moglo se satima razgovarati sa njima. Bili su vrsni poznavaoci, kako klasične muzike, tako i džeza i rokenrola. Svirali su balalajku i gitaru, odlično pevali. Autori su mnogih naučnih radova i više od 30 knjiga (Le Code secret de l’Univers, La Mémoire double, Le visage de Dieu, La Pensé de Dieu, Nous Ne Sommes Pas Seuls Dans l’Univers, Au Commencement du Temps…), od kojih su jednu objavili i sa autorom ovog teksta.

Njihov um nije imao granica. Na Megatrend univerzitetu nisu ponovili ni jedno predavanje. Uvek su imali nešto novo da kažu. Predavali su uvek zajedno, dopunjujući jedan drugog, uz aplauz i ovacije studenata. Voleli su ih svi, i studenti i profesori.

U Francuskoj su bili legende. Moji česti boravci u Parizu bili su u znaku druženja sa njima dvojicom. Sećam se jednog vikenda, u ranu jesen 2008. godine, kada smo, preko jednog mog prijatelja, Paraćinca u Parizu, dobili autobus-diskoteku, iz koga su blještale munje, igrale su neke devojke, a nas trojica smo, sa nekim društvom i novinarima (koji su ih uvek pratili) uživali u vožnji Parizom. Bila je subota veče i svi lokali, restorani i klubovi – bili su krcati ljudima svih generacija. Rešili smo da zoru dočekamo u poznatom pariskom klubu „Matis“ (Mathis) na Šanzelizeu (Champs-Élysées). Naš autobus-diskoteka jedva je ušao na parking ispred kluba i stao između ferarija, lamborginija, rolseva… Odmah je iz kluba istrčao šef obezbeđenja i rekao da je klub prepun i da nema mesta. Međutim, kada su se Igor i Griška pojavili na vratima autobusa, kompletno obezbeđenje, gosti kluba, a i mnogi drugi – prišli su i razdragano pozdravili Bogdanove. Naravno, odmah je, uz izvinjenje gostima, ispražnjen jedan veći separe, gde smo se udobno smestili i ostali do zore, uz fantastičan provod.

Jedan od mnogih događaja „za pamćenje“, sa braćom Bogdanov, bio je i ovaj, iz 2015. godine. Naime, sastali smo se, kao i uvek, u lobiju Park Hajat hotela, gde sam godinama odsedao, kada sam u Parizu. Posle kafe i čaja, uputili smo se, pešice, do Instituta Dežežer (Institut DeJaeger), koji je bio referentna institucija za izučavanje dugovečnosti. Igor i Griška bili su saradnici ovog instituta, a Megatrend univerzitet, sa svojim Fakultetom za biofarming, sarađivao je sa ovim institutom na jednom makro-projektu. Institut je bio udaljen od hotela nepunih 600 metara. Pešačili smo. Put do instituta predugo je trajao. Gotovo sat vremena! Naime, na svakih pedesetak metara zaustavljali su nas prolaznici, moleći da se fotografišu sa Bogdanovima. Naravno, uz osmeh, neviđeni šarm i šalu – prihvatali su, uz uslov da i ja budem sa njima. Govorili su da sam ja njihov „treći brat blizanac“, što je izazvalo gromoglasni smeh i vidljive simpatije. Od tada je tako ostalo, svih ovih godina, do njihove smrti. Bio sam im treći brat, a tu našu povezanost nazvali su „singlšip“ (singleship), u slobodnijem prevodu – „jedinstvo“. U prepiskama, a i kod naših mnogobrojnih susreta, pozdravljali smo se sa „Vive la Singleship, Vive la France, Vive la Serbie“. Iz „singlšipa“ proistekao je i projekat „Institut za kosmologiju“ (Institut de Cosmologie), koji smo osnovali u Parizu, a čiji sam ja bio direktor. Institut je uspešno radio par godina, a onda smo imenovali novog direktora, poznatog španskog matematičara, koji je potrošio sve pare, pa smo Institut zatvorili.

Igor i Griška, pored opšte omiljenosti, bili su omiljeni i kod francuskih predsednika, ministara i drugih javnih ličnosti. U prepiskama preko wocap (Whatsapp) poruka, često su mi slali fotografije sa uglednim ličnostima. Neke od poslednjih, stigle su u aprilu 2020. godine.

Eto, takvi su bili Igor i Griška Bogdanov. Naučnici, doktori matematike i fizike, pisci i šoumeni. Iznad svega – dobri i plemeniti ljudi. Živeće večno u mom srcu…

Prof. dr Mića Jovanović, rektor,

MEGATREND UNIVERZITET, Beograd.